Knjige

Video

Knjige » Kako živeti zdravije u proleće

3_kako_ziveti_zdravije_u_prolece

Proleće je specifično po buđenju prirode – kako oko nas tako i u nama. Toliko toga želimo odjednom da uradimo…Ali, kako god da je to čudno, proleće je i period kada je kod mnogih izražen prolećni umor, aktiviraju se mnoga hronična obolenja, prehlade, izražen je pad zaštitnog sistema, a nimalo retko javlja se prekomerna napetost. O tome kako značajno umanjiti mogućnost pojave takvog stanja, govori se u specijalnom izdanju “Kako živeti zdravije u proleće i rešavati prolećne tegobe”.

 

Čuvajte se ranog sezonskog voća i povrća

 

Mart – april je period sa najskromnijim izborom namirnica, uglavnom dosta siromašnih važnim sastojcima za kojima tada bukvalno vapi vaš organizam. Nije ni čudo. Zimi ljudi uglavnom ograniče svoje kretanje, a vazduh koji u gradovima udišu njegovi stanovnici zbog intenzivnog saobraćaja, loženja u kućama, rada toplana postaje dosta zagađeniji. Sa druge strane, nema ni dovoljno zelenila koje bi prečišćavalo vazduh. Uz sve to, zimi se uglavnom koristi teža hrana, više termički obrađena, sa mnogo manje korisnih sastojaka. Ljudi koji koriste meso u ishrani u tom periodu pretežno koriste dosta mesnih prerađevina, kao i mesne supe, što se sve vrlo negativno odražava na organizam. Zatim, zimi mnogo više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, što takođe ne predstavlja najzdravije rešenje. Početkom proleća zasićenost organizma toksičnim materijama izraženija je u odnosu na ostatak godine.

Takođe, u ovom periodu uglavnom je poremećena pH vrednost krvi prema kiseloj reakciji. Nije retkost da se u proleće kod ljudi poremeti telesna težina (ugoje se ili prekomerno oslabe), oslabi zaštitni sistem i javi se takozvani prolećni umor, a često se mogu aktivirati i različite hronične bolesti. Šta možemo uraditi kako bismo ovu situaciju u značajnoj meri ublažili, ili pak otklonili štetne posledice koje se javljaju u ovo doba godine?

 

Neka od veoma važnih pravila:
1. Izvršiti korekcije u količini hrane. Dolaskom toplijih i sunčanijih dana smanjuje se potreba za većom količinom hrane koju smo unosili tokom zime radi zagrevanja tela;
2. Koristiti što zdravije, neoštećeno i bez najmanjih tragova buđi voće i povrće iz prethodne sezone;
3. Veoma je važno da se trudimo da u proleće obogatimo svoju ishranu sa što više sveže ubranog sezonskog zeleniša. Za to možemo koristiti sveže ubrane kupusnjače (kupus, kelj, kelj pupčar, plod i listovi kelerabe, list karfiola, brokolija, raštana…) ili namirnice iz prethodne sezone, uzgojene na što zdraviji način, ali i pravilno čuvane, ili one tek izvađene iz bašte: cveklu, šargarepu, peršunov list i koren, bundevu, beli i crni luk, praziluk, čičoku, paškanat, belu i crnu rotkvu, endiviju, ren (koren), blitvu, spanać.
4. Takođe, (is)koristite proklijalo povrće, npr. beli i crni luk. U tim izdancima nalazi se pravo bogatstvo minerala, vitamina, enzima ili, na primer, fitoncida (prirodnog antibiotika koji se koristi za uništavanje raznih parazita, uglavnom prekomerno namnoženih u našem telu u tom periodu. To prenamnoženje javlja se kao posledica zimskog nezdravog načina života, upotrebe lekova, naročito antibiotika, kao i zbog uobičajene prolećne ishrane, siromašne korisnim sastojcima).
5. Ako naiđete na sveže divlje povrće, npr. čičoku, koje uglavnom još uvek ima na pijaci u tom periodu, svakako uvrstite ga u ishranu. Prednost čičoke je u tome da može da se ostavi u bašti tokom cele zime i da se, prema potrebi, vadi iz zemlje. To omogućuje da ako je koristimo u ishrani, naročito u sirovom stanju, u organizam unosimo ogromno bogatstvo neophodnih sastojaka, vitamina, minerala i enzima, kao i veliku količinu inulina koji snažno deluje na stabilizaciju nivoa šećera u krvi.
6. Kada kupujete celer i peršun, izbegavajte da uzimate odvojeno list i koren, osim ako list želite da potrošite za vrlo kratko vreme, jer ćete na taj način mnogo bolje sačuvati njihov kvalitet i duže će vam trajati. Pred upotrebu, ogulite mlade listove i upotrebite ih za salatu. Time ćete izuzetno poboljšati kvalitet ishrane.
7. U proleće je dobro da koristite i mlade listove blitve. Zbog bogatog vitaminskog i mineralnog sastava, ali i visokog sadržaja oksalne kiseline, ne bih preporučio da je koristite više od 1–2 puta nedeljno.
8. Postoje i tzv. zimske salate, kao što je endivija, koju možemo koristiti sveže ubranu iz bašte.
9. Takođe, u ovom periodu možemo uključivati mladi crni i beli luk, birajući manje, tanje i tamnije primerke.
Da zaključimo: uz pravilan izbor namirnica i pravilan način njihove pripreme, ovaj period godine može pružiti pravo bogatstvo korisnih i vitalno važnih sastojaka za naš organizam.

« Sve knjige | Saznajte gde možete nabaviti ovu knjigu - naša prodajna mesta »